Neprocijenjive su vrijednosti... no, neću sebe hvaliti... Valjda se to vidi. Ko vidi - vidi, ko ne vidi - i ne treba. Znam ja uvek kako se s kojom situacijom ponijet'... Šta je za ponijet', a šta za baciti... Ali, sad da me ubiješ ja ne znam da li je ovaj ekran nas svih okrenut naopako ili to tako treba da bude. Meni sve nešto izgleda naopačke, naglavačke... Kao da sam s marsa pala... u kom li ja svetu živim?
Nekad sam volela, duboko, iskreno, svoju zemlju, svoj grad. Sada više ne znam. Iz dana u dan dobijam potvrdu da i ne treba. Da nije to baš tako i da ne cvetaju ruže...pa ni na goblenu. Verovatno i neće.
Sa, druge strane, iz neke dubine srca mog, dubine moje duše, čujem da moram biti jaka, kao što sam uvek i bila, da izdržim... a najradije bih opsovala, okrenula se i otišla. Daleko. Ni daleko ne cvetaju baš te ruže... ali... barem se mozak nije okrenuo naglavačke i barem se neke vrednosti poštuju i guraju na površinu... a ovde... ja više ne znam ni šta da mislim, šta da os(ij)ećam... sad više ne znam ni da li, ni kuda, ni šta... i taman pomislih, ma nek' ... odoh ja... kad se nadje ti... kao andjeo.... da li si andjeo ili djavo...djavi te odneo, kad bih te najradije oterala u tri lepe, okrenula se i otišla... daleko... baš kao što je moj slučaj sa gradom i zemljom... a stojim čvrsto uz tebe, ne mogu da se odvojim od tebe... Kad si tako lepo, tako slatkorečivo uspeo da me ubacis u svoj krug, možda začarani krug laži i istine gde se tama i svetlost prepliću... gde ćeš sad, šta ćeš sad? " ja nisam svetlo koje se pali samo od sebe. Ja sam svetlo koje pali ponekad na dodir, ponekad na korak, na reč... ma samo na zvuk tvog glasa....https://youtu.be/TE03-Qai7GY a sada...samo lampica koja treperi i čeka...Šta, ni sama ne zna... da eksplodira u svetlost, u sunce ili da se samo ugasi...ovde i upali tamo negdje... daleko. Daleko je Sunce. Visoko gore. Ne može tek tako lako da se dohvati. Možda te volim, a možda si i samo iluzija da postoji razlog da ostanem, da ja ipak pripadam ovde, a možda i tebi... Ne zaludjuj se! Nit' pripadaš ovdje, nit' pripadaš njemu, to je samo san... probudi se. I idi, idi daleko odavde. Daleko je tvoj princ. ne baš daleko, ali ovde sigurno nije i to sigurno nije on. Znaš ti. Rodjena si na pogrešnom mestu, u pogresno vreme... nisi ti za ovaj svet. Ali, čekaj, stani! Sigurno smo se iz nekog razloga i upoznali i približili jedno drugom... Ček! Približismo li se ili mi se samo učinilo? ;-) ... Zašto sve to, ako je tek onako, usputno...ja nisam kao druge, te neke druge... https://youtu.be/SAtcuA4r334 Kao da je od zlata. Šifra koja čeka svoj ključ. Da li sam ja taj ključ? Ma kakav ključ, ne zanosi se... a šta ja znam, osim da se zaljubim ko budala,https://youtu.be/xeRW0gmOdOk da pamet sama sebi pomerim k'o što niko drugi sam sebi ne može... i neće. Budala. Budala sam... možda. Ma nek' se nosi...! Dajte mi krila, dajte mi tu hrabrost da se okrenem i odem... daleko. Daleko je moj ključ. Baš me briga za njega i njegov ključ! Nek' se nosi sam sa aždajama, nek' se sam otključa! Šta ću mu ja? Možda ja i mogu pomoći, ali kome, čemu, zašto? Daj mi razlog, neko objašnjenje, jer ja moram misliti i na sebe. Svet se ne vrti ni oko njega, ni oko mene, kao što se vrti oko ove zemlje, s nekim dubokim razlogom, za koji samo retki znaju. Neke je stvari bolje da ne znaš. Ali ja moram da znam. Neću da gubim više vreme na zablude i zalude... Zašto sam se zaljubila u njega, zašto sam srećna i poletna ma samo kad mu čujem glas... Bože, daj mi neki znak... daj reci mi, ne drži me više u ovoj neizvjesnosti. Da ostanem ili odem... u drugi grad, u drugu državu... Gde se pamet i iskreni osećaji vrednuju, poštuju u stavljaju u prvi red. Evo, počela sam već da pakujem svoje kofere... Daj mi taj ključ, pa dad idem, a onda ću i ja da otključavam vrata, pa čak i ona koja su tri puta zaključana. Pomozi mi. Da pomognem. Daj mi sreću. https://youtu.be/Zusf52CcUs8 Da i ja sreću dam. Svet se ne vrti oko mene, niti oko bilo koga drugog... svi smo mi ljudi. Nadam se. Mislim, tako bi trebalo da bude. Ključ je biti čovek. Bez tajni, skrivenih pogleda i koraka... Oči su ogledalo duše. Izgled ume i da prevari. Budi vjeran svog izgleda i pogleda, svoje riječi, koja ne mora biti zlatom okovana.
(by Bojana Jankovic, januar 2018)
Нема коментара:
Постави коментар